Osim Mihovilaca, pridružila su nam se i druga društva, čak i njih nekoliko iz Zagreba koji su krenili u dva-tri ujutro na put.
Osim Mihovilaca, pridružila su nam se i druga društva, čak i njih nekoliko iz Zagreba koji su krenili u dva-tri ujutro na put.
Ka i svake godine, dan (kod nekih i dva) nakon šta su se svi naili ribe, mesa, kolača i najbitnije od sveg francuske, ide se na tradicionalni zimski uspon na Dinaru.
U 5 ipo ujutro puni se auto i polazi se prema Mirkovićima. Ove godine nas je vrime ˝posralo˝ kako kaže Antonia. Bure uopće nije bilo za razliku od prošle godine, a sunce nas je cilin puten pratilo, komodno se išlo samo u dugin rukavima.
Osim Mihovilaca, pridružila su nam se i druga društva, čak i njih nekoliko iz Zagreba koji su krenili u dva-tri ujutro na put. U 7 smo se laganini uputili iz Mirkovića uzbrdo po jogurt stazi, sve skupa nas je išlo 57, a troje ih je već bilo u skloništu Zlatko Prgin.
Po putu smo se zezali, pričali priče s drugih planina, natezali se je li tempo brz ili lagan i skužili da bi svakom planinaru moga bit dodijeljen jedan GSS-ovac kolko ih je bilo. Nakon 3 ipo sata eto nas kod skloništa s tankim slojem sniga ispod gojzi. Svi papamo, punimo energiju i pijemo čajeve i kroz pola sata većina nas se uputila prima vrhu.
Od opreme nisu tribale ni dereze ni cepini. Za sat vrimena dolazimo na krov Hrvatske, malo se fotkamo, pričamo i nismo žurili nazad jer vrime nie moglo bolje bit.
Kroz nekih pola sata spuštamo se prima skloništu, po putu neki rade i snjegoviće, još malo pijuckamo čajeve i spuštamo se nazad prima autićima.
Ka i svaki put, nizbrdo se svi žalimo kakoe lakše uzbrdo, stajemo par puta da uživamo u onom šta nam priroda daje i da upijemo zadnje zrake sunca.
Posli Dinare u klubu smo imali after, tamo je bilo ledenije neg na Dinari. Mošo je bia najbolji DJ ikad, neki su i zaplesali, a svi skupa nazdravili i lipo se okrijepili picama i kolačima!
31.12.2025, 09:13
Ema Huljev
