„Sinjal a la bolonjez u umaku od sniga“

Subota 04.01.

Ledeno jutro u gradu. Vrata smrzla, gepek smrza, pukla kvaka, nemoš ništa otvorit. Po ure san struga led sa stakala. Trpamo teške torbetine u auto, kupimo Jasona i u 7:30h krećemo prema selu Mirkovići. Tamo negdi oko Drniša se sitin da je u frižideru ostala kesa sa kilom gotovog bolonjeza… A štaš sad, plakat. Stajemo u Kninu, kupuj kapule, mrkve, toća od pomidora, mlivenog mesa pa ćemo u skloništu jopet spremat. Sad je torba još teža, ma divota.

Došli u Mirkoviće i nešto prije 10:00 h krenili šetat Jogurt stazom. Lipo je, sunce već dobro grije, nema oblaka na nebu, dan je ka za poželit. Rugamo se prognozi koja kaže da je noć prije napadalo 14 cm novog sniga hehe Najgore je prvih po ure dok znoj ne probije.. teške noge, teška torba, a posli toga bez stajanja. Nema tragova. Prvi smo! Yesss!! Gacamo po netaknutom snigu koji se počea pokazivati po stazi na nekih 800 mnv. Jason je stavia krplje i cili uzbuđen ubrza korak kroz šumu crnog bora. Probija put. Baš nam je lipo, nazdravljamo sa rakijicom svako malo, torbe više ni ne osjećamo. No, bilo je predobro da bi bilo istinito.. kreću problemi. Sve više noge upadaju u mekani snig i svaki korak je borba. Jako smo spori. Znoj kapa s čela, sve blišti od sunčine i bjeline. Nakon 4.40 h stižemo doslovno na kolinima do našeg skloništa. Da se bar sad možemo odmorit! Ali ne! Lopataj, krampaj, skupljaj, pilaj, cipaj drva, loži, složi, zapali, vodu donesi… U to dolaze 2 momka iz Makarske. Odlično! Daćemo im posla. Imamo društvo za večeras i sutra. Vatamo se kužine, šufiga se kapula na panceti, mrkvica i mliveno. U skloništu je sve toplije i toplije. Kad smo došli u skloništu je bilo -4°C, a sad je već ugodnih 24°C. Ekipa iz Makarske je super, malo ćakule, boca vina i odjava. Triba ranije ić leć, sutra je uspon na Sinjal.

Nedilja 05.01.

Jutro čista suprotnost jučerašnjem danu. Oblaci, jaki vitar, magla, i dalje ledeno.. Odlučili smo pričekati još malo za polazak te to vrime koristimo za marendu i kavicu. Vade se dereze, gamaše, cepini.. bez torbi krećemo prema gori. Odma sranje. Propadamo do pasa, ima metar sniga na nekim mistima.. Nismo niti još došli do puta iznad skloništa. Al ajde, guraćemo.. Marke se tu i tamo vide, ali dobro je, znamo put. U jednom trenutku moral pada, prošla je ura vrimena, nismo se probili niti do pola. Vitar pojačava, „rakije za podizanje morala“ sve manje… Kuloar cili zatrpan, sva srića snig je stisa pa se može nekako na sve četri. Nakon kuloara vitar sve jači, ne vidiš više ništa isprid sebe. Triska sa svih strana. Vidili smo u daljini 5-6 planinara kako napuštaju metalnu kućicu sa vrha i idu prema Glavašu. Tješimo se da ima još luđih od nas. Ulijećemo u kućicu nakon 2h uspona, napokon zamotan jedan duvan i skužin da nema niko upaljač. Bože probij me munjom! A štaš, ajmo brzo nazad. Spuštanje ala Kostelić style, ap cap za po ure smo već sidili kraj vatre. Topli čaj, bolonjez od jučer i pakiranje. U 15.30h pozdravljamo se sa dečkima iz Makarske i lagano nazad Jogurt stazom. Zadnja ura vrimena šetnja po mraku i u 18:00h sidamo u auto. U mislima samo piva (i „La Rossa“ – pizzeria).

---------

Jako lip vikend, planinarenje u zimskim uvjetima. Imali smo jako puno „prvih“ momenata: Marina prva Dinara, prvi snig u planini, prvi cepin, prve dereze, prve gamaše itd. Pravo vatreno krštenje.

P.S. Da se bar „prva“ sitila bolonjez ponit iz frižidera! :)

Sve fotografije na klik

  07.01.2025, 17:22

  Pepera Slavica