"Napoleon" na Poštaku

03. i 04. 10. 2026. u pohodu na Ledenu igračicu, Kamen Amen i Francuzicu 

Ako ste se zapitali ma kakav sad Napoleon, e to nam je kodno ime speleo vikenda tj. međunarodne mini speleo ekspedicije koju smo na Poštaku proveli u društvu i suradnji sa našim speleo prijateljima iz Francuske Jean - Marie Catuogno i Eric Aubert iz kluba Club Loisirs et Plein Air iz Montpelliera. Povezao nas je naš član Dragan Mizdrak koji je neko vrime živio u Francuskoj i s Jean - Marie Catuognom (alias kum Jovo) sklopio kumstvo, pa ga Jean - Marie i njegovi prijatelji iz kluba redovito posjećuju. E ako ste se opet zapitali ma kakav sad kum Jovo, Dragan koji živi u Strmici nam je lipo dočara da kako će on svojim mještanima objasniti da je kum Jean, pa Marija, hmmm kakva sad Marija, ko je Marija?, pa da nema nego ukratko kum Jovo i onda svi znaju ko je.

E kad smo se tako lipo svi prošli četvrtak u klubu upoznali, naš Pepera je odma naše nove prijatelje pozvao i na našu vikend akciju na Poštaku (op.p. inače već nekoliko godina imamo odličnu suradnju naših speleo klubova).

Inače, kako je Pepera entuzijast LiDARa, on već duže vrime uredno češlja to područje i organizira vikend istraživanja. I tako smo se mi lipo okupili u subotu ujutro i lagano autom na Poštak, do Ljubine poljane, pa još dalje do kraja bilog puta koji penje do između vrhova Kučina kosa i vrha Poštaka. Tamo je već bilo dosta lovačkih auta, ali dok smo mi digli logor i krenili se opremati i organizirati, lovci su se već uglavnom pokupili. Slijedeća faza pripreme je bila kako se sporazumiti u jami s Francuzima? Jedino Dragan govori i hrvatski i francuski, ali on mora u logoru čekati kćer Milu i s njom skuvati gulaš za navečer. E dakle, mene ni krivu ni dužnu kao zadužilo za međunarodnu suradnju i koordinaciju, a Francuzi ne govore ništa osim francuskog kog ja naravno nemam pojma, osim nekih sporadičnih fraza iz arija, ono "je t'aime" i slično ( od takvih izraza ljubavi sam se ovom prilikom ipak suzdržala ). Tu nam je još ipak Dragan pomoga, pa smo odma svi usaglasili attandre (iliti čekaj), avant (naprid) ili može ili ok. A onda je bilo kako upozoriti ako pada kamen, e uzeja kum Jovo kamenčić i mi kažemo – kamen! Pokaza on na to bokun stine i reka Amen i prikrižija - šta reći?, savršeno je čovik očita šta biva i sebi asocira za zapamtiti stranu rič. I tako je do daljnjega ostalo Kamen - Amen.

Prva lidaruša u koju smo išli je bila oko 15 minuta uzbrdo od logora, lipa jama velikog otvora. Opremao je naš Mario Gverić i bome se jama pokazala ka prilično kompleksna za opremanje. Svega je tu bilo: natezanja blokerom na sidrišta, paženja da se ne upadne u šlingu, par lipih vertikalica, ekstra paženja na kamenje zbog velike krušljivosti u jednom dijelu, pa veranje priko leda pazeći da pritom ne upadneš u rupe sa strane, pa prečnica koja ide malo ukoso pa ju je u povratku tribalo malo i penjati tj. natezati se blokerom. Jela je skroz ispravno konstantirala da nas je to Mario valjda baš odlučio testirati jednim dobrim poligonom. Šalu na stranu, baš je bila kompleksna jama, makar nije bila preduboka, na kraju 66 metara.Pepera je crtao, Hana mjerila, a Francuzi lagano za nama, btw. pokazali su se ka spretni. Moja malenkost sam se inače bila planirala ponuditi za raspremanje, ali kad sam vidila šta je i koliko je jama kompleksna, brzo sam odustala od takvih ideja, da mi ne bi bilo ka kad se rasprema poligon na Bijelim vodama - ono kad te linija na koju se ukačiš baci sa strane, pa nema šanse više dohvatiti sidrište (na Bijelim vodama onda ekipa odozdo pomaže i nateže konop raspremaču prema sidrištu ). U jami smo pri dnu spustili uz debeli stup leda visine cca. 15-tak metara, šta je baš bilo posebno i atraktivno, meni prvi put da baš vidim takav led u jami. Jamu smo naravno prigodno nazvali Ledena igračica, a bome smo se nas 7 po njoj baš i dobro naigrali. Akciju smo sritni i zadovoljni uspješno završili u večernjim satima i onda pravo u logor di su nas Dragan i Mila dočekali savršenim gulašem, pa svi lipo oko vatre di nas je Dragan zabavlja svojim pričama.

U subotu navečer je otiša Mario, a u nedilju ujutro došli Marin i Iva. Za 2 nedjeljne jame smo se podilili : Pepera, Jela i Marin išli su u veću, a ja s Francuzima u manju tako da nas bude po troje. Sa mnom i Francuzima je ipak zbog sporazumijevanja išla Mila koja također govori francuski. Mila je inače baš draga cura koja inače svira hornu (moj najdraži puhački instrument) i uključiti će se u našu slijedeću speleo školu, već ima i nekog iskustva otprije, šta je super. Naša jama bila je mala, 15-tak metara, pa smo je brzo završili i išli do jame di su bili ostali. Njihova jama, iako impresivnog otvora, isto nije bila duboka tj. 30-tak i kusur metara, pa su i oni isto već bili pri kraju. Pepera je, inspiriran prevoditeljskim zgodama od jučer, jame nazvao Kamen - amen i Francuzica.

Šta reći na kraju - uživala sam ka zadnje prase i ubuduće kad Pepera zove sve drugo otpada, toliko o tome, vaša Marica.

Naziv objekta       Dubina    Duljina   Nmv    Broj pločice

Ledena Igračica         66           98        1.295      03 0951

Kamen Amen            33           72        1.294      03 0956

Francuzica               14            22        1.334      03 0957

  09.10.2026, 12:04

  Marica Berić Fotografije: Marica Berić, Jelena Morić, Hana Jusić i Pepera Slavica