Zvoni sat. Od jutra uzbuđenje za nadolazeći uspon. S tim još i više šta znan da će biti sniga i da ću po prvi put koristit dereze i cepin. Malo me i strah od onih priča u klubu, ali kazen sama sebi: "Bit će to dobro!".
Zvoni sat. Od jutra uzbuđenje za nadolazeći uspon. S tim još i više šta znan da će biti sniga i da ću po prvi put koristit dereze i cepin. Malo me i strah od onih priča u klubu, ali kazen sama sebi: "Bit će to dobro!".
Naravno, trčin zadnja i vidin da je već strka. Neki auti već lagano odlaze. 6 ipo je, odlazimo Dragec i ja. U auti puste priče, smih. Već znan da će biti dobar dan.
U 7 ipo zaustavljamo se u Vrlici računajući da ćemo popit kavu, čaj. Nismo te sriće. Emil govori nemamo vrimena za siditi. Ups! Digli smo se ka da nas je neko strujon stresa! Konobarica brže bolje liva kavu i čaj u čaše za van. Pićimo dalje.
Prolazimo dalje cestom di se vidi kamenolom. Govori Dragec, od tamo krećemo. S obzirom da je Dragec pun zanimljivih priča i životnog iskustva pa evo jedne. Pokraj te ceste koja vodi do kamenoloma postoji jedna jama koja se zove Gospodska jama. E sad, zanimljiva je zato šta su se u vrime kuge sva gospoda sjatila u tu jamu da se spase od nje. Eh sirotinjo i Bogu si teška!
U 8 i 15 dolazimo na parking kamenoloma u Barišićima. Obuvamo gojze i krećemo. Makadamska cesta koja potom vodi do puta s niskim raslinjem. Još uvik je sve suho. Nakon pola sata uzimamo pauzu. Skidamo se, na brzinu punimo želudac. Većina nas je uspuhana, nismo još uvatili pravi zalet. Nakon par minuta krećemo dalje. Pogledavam prema velikom, bilom trbuščiću koji se nazire i čeka na nas. Sunce lagano širi svoje zrake, počinje biti jako toplo. Za sat ipo smo došli na Preočke dolce. Posli pola sata pauze nastavljamo dalje. U 11 ipo stižemo do skloništa "Rupe". Tu odmaramo i radimo pripreme za pravi zimski uspon. Kolumbo, Emil i Dragec pokazuju nam kako staviti dereze, na šta paziti. Milena daje savjete za lakše hodanje u njima. Sve upijamo. Svaki savjet je dobro doša.
Mala ubojita ekipica iz 16. i naši već dobro uhodani kolege planinari krećemo put gore. Opasno gazimo i ne damo se. U meni srića, uzbuđenje i ponos. Uh! Idemo dalje! Jedan dio puta je bija jako strm. Tu nam Kolombo objašnjava kako koristiti cepin. Zabadamo ga oštro u led, a zatim se penjemo. Sviđa mi se zvuk krckanja leda. Uživam u svemu šta se događa, lipo je. Dobar je osjećaj znati da savladavamo ono čega smo se u početku bojali. Gledan uokolo, sve se bijeli, sunce pići, dobra ekipa, dobra energija! Mislim se: "Može li bolje?" E pa može! Sve to i stići do vrha! I stigli smo u 13 ipo. Tu smo se slikali, malo odmorili, a nakon pola sata nastavili dalje kružno, nemarkiranom stazom. U 14 i 15 stižemo do Kozje jame. Ručajemo iz ruksaka. Naaapokon vadin ono varivo o kojem san pričala od podne. Nikad slađe nije bilo. Zatim tortilje. Šteta samo šta nije bilo deserta. Virujem da bi ga bilo da je Luca išla!
U 15 sati nastavljamo dalje. U 18 sati dolazimo do polazišne točke parkinga u Barišićima.
Nakon ovoga lipoga dana i umornih nogu triba nešto i poist. Dogovaramo se za večeru u Šukija. Za pola sata smo bili tamo. Osim dobre spize i našega domaćega vina padale su svakakve priče. Smija nije nedostajalo. U dobro raspoloženju odlazimo lagano doma. U 21 sat smo bili u Šibeniku.
20.01.2026, 07:29
Matea Peran
