Treba malo da se slegnu dojmovi još, ali „Biokovka“ je očarala, „Lidar 9“ se otvorio, a u blizini ima još novih rupa koje treba istražiti. „Biokovka“ je sad na nekih -490m pokazala zube, stisla nas u svega 30ak metara uskih labirinata i neda se. Ali otvorit će se ona, ako ne, otvorit će je Kinez iz 9.og stoljeća.
Petak 22.05.2026.
Direkt nakon posla u 15:00 sa autom punim stvari, kupim Ivu i krećemo prema Biokovu. Četvrti od pet vikenda speleoekspedicije „Jama Biokovka“. Sunce i temperatura od 26˚C na autoputu već pokazuje prve mirise ljeta, misece žega, sparina, ludih furešta i prokletih komaraca iako je tek kraj svibnja. Ali dobro je, ide se visoko, u planinu, u šumu. Bit će lipo za spavati sigurno.
Putem do Makarske mi bogami nije bilo dosadno, Iva je imala online predavanje koje smo spojili na zvučnike. Tema predavanja "samoniklo bilje". Tako da sam sad bogatiji za znanje kad se bere stolisnik a kad žuti kokotac, kako se suši korijen od maslačka, kako ukiseliti pupoljke tratinčice. Šta je uopće žuti kokotac? Ma dobro... đabe znanje :)
Hana je krenila iza nas jedno sat vremena. Dogovor je da se nećemo čekati nego se vidimo u kampu. Stižemo na parking ispred doma pod Vošcem. Prepakirali smo malo stvari, natovarili se i nismo napravili niti 100m kad eto Hane na parking. Di smo mi izgubili sat vremena razlike između nas ili još bolje pitanje kako je Hana nadoknadila sat razlike? Ne znam… Valjda će kamere za brzinu pokazati :)
Laganim korakom, teških torbi, stigli smo u kamp oko 20:30. Vatra već gori, dižu se šatori, svađe oko parcela, susjednih međa, čija stranica šatora dira tuđu parcelu, ko kome ulazi u posjed. Gradi se punom parom, sve bez papira i pečata. Ovaj vikend nas ima 19. Taman. I za „Biokovku“ i za „Lidar 9“ jamu koja kako vikendi prolaze nadograđuje nove metre svakim ulaskom u nju te postaje sve zanimljivija.
Uz vatru pada okvirni dogovor za ulaz u Biokovku ujutro te se uz dobre kobasice i Ivin fažol sa kumpirom nastavlja u opuštenom tonu. Tribalo bi ranije leći govorin sebi, od 6 san na nogama, radilo se, putovalo, nosilo i ujutro se opet rano diže. Ali ne da glava, lipo je uz vatru, lipo je uz ljude i smih.
Subota 23.05.2026.
U 8:30 prvi ulaze Paško i Zoran kao opremači. Bato i ja ulazimo u 9:30, pratimo njih, nosimo za njima još opreme i hrane. Nastavljamo crtati gdje se stalo sa crtanjem zadnji put (-385m). Biokovka je posebna jama. Meni osobno ne preteška, sa bezbroj malih jezeraca i sa 4 izazovna suženja koja je potrebno proći za doći na -472m. Na toj dubini u dvorani za prekrasnim duplim jezerom smo se malo zagužvali. Taman kad smo stigli Bato i ja kroz malu pukotinu među glonđama čujemo Paška i Zorana kako viču da ide dalje ali da je usko za provlačit se, da su skidali opremu sa sebe da bi se promigoljili za dalje. Uz malo primišljanja šta ćemo, odlučimo da idemo za njima. Bato se uspjeva promigoljiti, ja skidam sve sa sebe i nabijan se u rupu, govorin u sebi ako su prošla ramena, proći će i kukovi nekako. Bato me gleda i smije se mojin mukama. I taman kad san uspija nekako uvući kukove i da ću se samo ubacit iz te rupe na pod na glavu, čujem Batu koji je krenija dalje i viče: „U jebote, ode sad ide još uže nego tu.“ E jebiga Bato!“ Vraćaj se miško nazad dok me još ovo suženje nije porodilo prema novom suženju. Ja sa svojih nepunih dva metra san malo krakat danas i neće ići. Fala bogu pa su tamo negdi još u 9. stoljeću Kinezi izmislili barut. Prebacujem Bati sve transportne do njega i govorin mu da ide za njima a da ću ja biti tu i čekat ih dok se ne vrate.
Tri sata čamio čekajući. Čovik bi pomislija pa jesi se smrza čekajući? Pušeći cigaru u jednom uskom suženju di se ne možeš okrenuti oko svoje osi nego se možeš kretat jedino kao rak bočno livo i desno san skužija da mi se počela sušiti kordura na meni i da je nekako toplije nego samo 5 metara iznad. Tu sam se osušija kompletno. Taman kad san se izvuka nazad do jezera, eto stižu Mirko i Boris. Nakon šta su vidili da nema smisla da se zagužvavaju dalje kreću nazad. Nije prošlo pola sata eto Marina i Tine. Alo šta je ovo?! Čovik sidi sam na skoro 500m i ne more malo mira imat, da pročita koju stranicu knjige, nego stalno neke promenade. :) Šalu na stranu, ti momenti u jami, kad se srećeš sa ljudima koji idu doli, gori, čakule uz kockicu pancete, malo sira i od sada novi hit „gumene bombone u obliku guje koji nisu puno kiseli“, su momenti koji me uvik oduševe. Ta kratka pauza gdje se izmjene dojmovi, informacije i nakon toga svak nastavi svojim putem je zbilja nevjerojatno kad malo bolje razmisliš gdje ste se zapravo sreli.
Marin i Tina mi prenose da su iza njih još Iva i Marko, da su došli do -270m i da idu lagano nazad. I da je to to, nema nikoga iza njih. Odlaze Marin i Tina i vrlo brzo čujem Batu kako se provlači nazad prema jezeru. Kaže da su njih troje svo ovo vrime ispod nas svega 20ak metara i da su nas cilo vrime čuli da pričamo. Jama ide dalje, ali sa teškim metrima. Bato i ja krećemo prema vanka oko 18:30, Paško i Zoran će vrlo brzo za nama. Ona 4 suženja prema nazad su mi bila lakša nego prema doli. Valjda zbog toga jer je u glavi cilo vrime bila misao o crnom rižotu sa sipom koju sprema Đonta i koji nas čeka u kampu. A i piva ledena će lipo sisti. Vanka izlazin u 23:00, Bato iza mene. Paško i Zoran nakon 15ak minuta.
Rižot je bija točno onakav kakav mi se zadnja dva sata kuva u glavi. Fenomenalan!
Ekipa koja je išla u „Lidar 9“, Dario, Kristina, Hana i Nika kažu da su došli do -80, ide dalje, puše jako, ima vode, veliko je. Tako da se i sutra ide u nju!
Uz vatricu je opet lipo. Od 19 ljudi u kampu, 17 ih je bilo u jami. Jako dobro.
Nedilja 24.05.2026.
Ćuti se umor. Ne pada mi na pamet danas u jamu, ali bi moga malo prošetat po terenu. Dario vodi ekipu u „Lidar 9“. Paško, Toni i ja ćemo malo iza njih doniti im transportne do ulaza i nastaviti dalje po terenu. Ušli su oko 12:00 u „Lidar 9“ a Paško, njegova Sammy i ja nastavljamo dalje u dubinu Biokova, podno V.Troglava, preko grebenja M.Troglava, uz vrtače i kroz vrtače. Teške su mi noge još od jučer, ali se isplatilo. Dvi lokacije pogotovo. Nema tragova, nema pločica na ulazima, kamen ide 20-30m, pada preko 2-3 police u dubinu. Svakako objekti za istražiti. Ulazi u objekte u šumici, ima mista za šator, ima hlada… Za neku drugu avanturu, lokacija je zapisana.
Vraćamo se nazad preko „Lidar 9“ oko 14:30, još su unutra, nema traga i glasa. (Naknadno saznajem da su izašli oko 20:00 došli do 110-120m i ide dalje.)
U kampu nalazim Ivu i Hanu koje ne skidaju osmjehe sa lica i nekako im je sve milo napustiti kamp. Hana je rekla da će ona već oko 13:00 ići iz kampa. Moš mislit… Krećemo svi zajedno teškog srca se pozdravljamo sa ekipom oko 16:30. Povratak kući i povratak u stvarnost.
Treba malo da se slegnu dojmovi još, ali „Biokovka“ je očarala, „Lidar 9“ se otvorio, a u blizini ima još novih rupa koje treba istražiti. „Biokovka“ je sad na nekih -490m pokazala zube, stisla nas u svega 30ak metara uskih labirinata i neda se. Ali otvorit će se ona, ako ne, otvorit će je Kinez iz 9.og stoljeća.
27.05.2026, 08:06
Pepera Slavica Foto: Pepera Slavica, Iva Kundid, Dario Mrkonjić, Marko Batovanja, Marin Glušević, Ilija Kordić i Hana Jusić
