Skočić: Martina dobrovoljno se javljaš za pisati tekst jel tako?
Martina: Ne javljam, neću, ne znam ti ja to.
(3,4h posli) Može pjesmica?
Skočić: Martina dobrovoljno se javljaš za pisati tekst jel tako?
Martina: Ne javljam, neću, ne znam ti ja to.
(3,4h posli) Može pjesmica?
20 hrabrih prkosi buri
Odlučismo se pokloniti biokovskom Juri.
Šubićevac uvik okupljalište naše
Da okupi hrabre Mihovilske odlikaše.
Razmještaj po autima i vrime da se krene
Bitno da sam ja na vrime,da se ne čeka mene
U Zagvozdu u kafiću pijemo kavu
Za opaki uspon pripremamo glavu.
Kraj kamina u kafiću gledam u Sv.Juru,
Jel mi za potribu sad izlazit na buru?
Normalno da je potriba, upitno nije
Spriječilo bi me jedino da kiša lije
Iz zaseoka Turija krećemo mi
Prema našem Biokovskom Juri
Kao i uvik, kako ko, u početku se pati
Ali pogled na vrhu sve to vrati.
Pauza jedna, druga, treća
spiza se vadi, e to je prava sreća.
Po putu prolazimo Peškirića staje
I Ljubovićku peć
Zar smo skoro do Jure već?
Repetitor se vidi, al vidio se od početka
Tako blizu a tako daleko
Još saaaamo malo, Skočić je reko.
Jeeeej, eto Jure, dere bura,
Niko nas tira nije, ko izdura izdura
Jakete navukli, poist smo sili
Al ne nadugo, zbog bure nismo smili.
Ajmo nizbrdo, ajmo sa vrha
Do sela Milići, ajmo pilići
Idemo u toplo, idemo na spizu
Još samo da prođemo spuštalačku krizu.
Slikali smo se na vrhu.
I spuštamo se, spuštamo se oprezno mi
Nema kraja ovom spustu, di ste Milići?
Kolina vrište ne možemo više
Nemate izbora loše vam se piše.
Još 400, 300, 200 metara nadmorske visine
Eno sela!!! Ajme miline
Došli do cilja, otišli smo ist i pit
Jer najlipše je kući doći kad si sit.
Hvala glavni i pomoćni vodiči
što ste nas vodili u ovoj lipoj priči.
Bravo ekipa svi ste super bili,
Svi smo uspili, a to smo i tili!
Živili mi!
P.s.bitna je rima!
op.p. jer kad je rima sve štima! 
02.12.2024, 16:38
Martina Božikov
