+385 98 167 7859   •     hpk.sveti.mihovil@hps.hr

The Dnevnik 10. OPŠ - retrospektiva


  15.07.2019, 08:02   •     Aida Šare

 

Bilo mi je zadovoljstvo otplesati sve plesove u ovoj školi.

 

 

Upozorenje: ode nema epiteta o flori i fauni niti izljeva ushićenja. Ovo je salata misli o nečem dobrom što sam odradila.

I skupili se mi. Hrpa godišta, hrpa različitih profila, manje više kategorija ljudi za analizu.

Kažu triba dolazit na predavanje. I mi dolazili. Redovito. Predavači ,..pa neki su imali joker zovi a neki  su imali nekog posla i tako smo uglavnom bili prepušteni just in time dogovoru. Ne uvijek al pojavi se  osmijeh na ustima kad netko upita koji je plan.

E to je bila i misao vodilja. Just in time plan jer zašto bi se planiralo ne daj bože koji dan ranije ...neeeee ...

 I vratimo se na to predavanje. Zapamtili glavna načela odma:

Svak uliva svoju glavu

Nigdi bez pancete  jer to jer to je ka  sumamed ili ceporex ...za široki spektar nevolja

Ovo vam ne triba am ča dalje

Napravite sebi svoju prognozu

Prvo brdo, rekli bi mi, je savladano i više se ne sićamo. Srića je tu dvista slika u grupi  pa se sitiš. Ono šta su svi zapamtili i dugo držali ko slatku uspomenu je sunčano vrime. Podcrtavam.

Dvaput.

Ovoga pojma nismo susreli misec dana.

Na prvom brdu  sam bila svjedok kako nečije pričanje može izvuć dodatnu snagu u nogama. Zazivanje sveca i molitva za mir. Svizac i čokolada.

A dobro sam zapamtila ljubomoru prema dredloksici i njenom mini ruksaku. Jel ona jede, pije, znoji se , kako to, kako to , nije mi jasno.

A ispalo je da je žena pogodila šta joj triba a ne mi šta slipo slušamo pa frkćemo sta smo sve ponili sobom.

Predavanje o opremi. Što sve spada u zimsku opremu. Ovo vama neće tribat, preskoči . Hm .

A na dan izleta susvita sa snigom.

Čvorovi. Ma to ćemo na Paklenici ovako nema smisla pričat. To triba vidjet i na penjanju, lakše se upamti.

Hm. Misec ipo dana nakon, još penjanja nismo vidjeli pa sukladno tomu nisam ni zapamtila. Strašno. Pogotovo na zadnjem izletu, pa je Dodig tražija povlačenje diploma. Hi hi. Gotovo je sad.

I onda se uvukla druga misao vodilja ..luda kuća.

Jer, kako nazvati kuću u kojoj imaš toliko pegula da uznemire atmosferu do te razine da sinoptičke karte nije trebalo niti ažururati. Jedna je vridila misec dana. Ebate misec dana.

Opća sprdancija na temu vrimena je postala u nekom trenutku tužna. Krenu ti suze same , ramena se spuste u taj petak, dan prije ranog dizanja. I ništa. Pogledaš muža, ženu, dicu , pasa, tv...i spremiš svoj novi ruksak sa svim zimskim potrepštinama jer ipak je svibanj i kreneš i čekaš just in time plan.

A drugo brdo je rezultiralo nuspojavama cirlikanja nakon 7 sati hodanja gori, gori i još gori pa malo doli pa puno ravno pa ajmo opet gori i gori pa malo ležanja u korovu i hvatanja sunca koje je izašlo i nestalo nakon uru , pa ajmo opet gori ..s vaše desne strane jama s vaše live je put za gori i tamo ćemo. Aj dobro i došli mi na to brdo nasnifani eteričnim uljima,sili i rukom takli oblak a šta drugo , i ajmo sad doli. I onda opet gori bez torba da nam bude lakše pa smo odslušali uzvike ovo vam je ...a ovo vam je ... a tamo ćemo ići slijedeći vikend...je kako da nije. I lipo smo mi odkukičali taj dan.

Ponavljanje teorije i prakse o sili trenja i izmjeni topline u cokulama. Snovi o ledenoj vodi i erotičnoj masaži stopala...uobičajene nuspojave. Ode sam zapamtila da hodanje može trajati i trajati  i još trajati. Vizualizacija tabana u uskuhanoj cipeli nije poticajna slika pa zato samo stisneš zube i udreš u marš.

Predavanje o meteorologiji, o opasnostima – a šta reći prognozu namistiš, zoveš hgss ili još bolje ne ideš nigdi. A opasnosti podijeliš na objektivne i subjektivne pa ih tako i rješavaš.

A mi, a mi smo gledali zamrznutu sinopitčku kartu i čekali . Dva tjedna.

I eto ga na. Dva puta.

Ka izlet iznenadjenja jedan dan i drugi dan će se na Biokovo.

Aj neka iznenadimo se.

Bojinac iliti Bojin kuk. Da, da krene sve to lipo , lagana šetnjica , malo šumice, gori doli pa gledamo sa smiješkom ta kamenja koja provociraju neki se prisjećaju anatomije ključnih dijelova tijela i hihihi hahaha i eto nas na prvoj sajli. Hm . Zapela. Hm. Sramota me malo na prvu pa se okrećem i sve gledam lakše bi se rukama popela. Pomoć stiže i odo ja gori. I čekamo se svi na jednom lipom mistu odakle raširenih zjenica gledam prema gori. Kažeš ti da ćemo gori. Hm. Sve tamo gori. Nebo sivo, kapljice su tu, udari vitra. Ajte svi vamo , diži te se, okrenite se , mahnite ,ooojjj. Slikavanje i pobrojavanje vlastite djece i pisanje oporuke u isto vrime. Ne bi išli a idemo. Ko će to razumit. Ta psihologija grupe je gadna. I konačni odgovor ne idemo, kiša, opasno, oni su školarci ...ma dalje nisam ni slušala . Ajmo se iznenadit neki drugi dan, molim te. I naravno da smo pod pljuskom silazili i zastali pojesti .. romantika prava.. rendžo po u svim bojama među šibljem.

I negdje uru prije silaska mislim se ja pa koji kua trčim ko luda, pa gledaj okolo pa zašto uvik pičimo pa kažu da ima i tica u ovoj prirodi pa poslušajmo ih, udahni malo ovaj zrak ...jesmo vojnici ili ljubitelji prirode ..madef faker što mi broje minute i korake.

Da, da vukla se ta tema pičenja i pitanja čemu zašto i kome to triba al jednom tamo se počeo nazirati odgovor kojeg  sad nismo prihvaćali

Sad je bilo grintanje na brzinu, na utrkivanje i na dosadnu bol u nogama ...

I prođe taj dan iznenadjenja. Ja sam iz grupe koja se ne druži i malo mi je utekao filing tog ostatka al svaki slijedeći susret pokaže da se sve više prihvaćamo. I to je tako zanimljivo i fascinatno. Ma luda kuča.

Postalo je obveza da nakon dolaska doma drmnem malo oh skupine jer od umora neznam ni gledat. Spremanje za dan poslije s grčem u stopalima i mislima o produženom spavanju jedan dan.

Vošac. Biokovo. Prije pranja zubi gleda se prognoza. Nije loše al lako može postat gore. Am ča dalje.

Vozim se i promatram . Sunce je tu al se približavamo i njega ima sve manje a oblaka sve više.

Ovo brdo mi nije sjelo. Odjednom je surovo postalo. Ko da ga prvi put vidim. Al me naučilo da je najbolje se maknit u nekom trenutku jer bi mogla ugrist .

Reka je čovik e taj će vas uspon satrat. I ima je pravo. I vlastita žena ga je poslala k vragu. A on vodija  to ko u slou moušunu. Baš ono školski da si mora nasilu usporit sve tjelesne funkcije .  I opet smo se razvukli ko žvaka priko cile staze.

A samo se penješ i penješ uzbrdo i uzbrdo . A kapljice kiše zafrkavaju pa krenu i stanu. Pa vitar pa ledeno i mokro pa vruće pa bi se obukla pa bi se skinila pa jesam žedna pa nisam pa jedem više od muke nego potribe. I onda malo duže kišica i vitar. Kuham se i znojim se i osjećam kako mi nečiji glas ide na živce i kako mi počinje biti ledeno i neka luna i drhtavica  me hvata. A počela zaostajati i gledam nikog ispred i nikog iza bar dvi okuke. I čula moja Marina kako se borim s bajamima i sačeka me da me lupne i ajmo dalje. Treskavica me pušta i polako dolazim do vidilice di se skidam u roku odma i oblačim u suho , jedem i pijem sve od reda. Ne pitaj me ništa pusti da oživim. Daj mi kapu rukavice sve..

Vošac, smilovalo se sunce i pustilo nas da guštamo. I nemoš reć da nije lipo. Fala vodiču na rukavicama od 5 kuna. Di on nađe sve to po 5 ili 10 kuna...

Silazak je uvik posebna priča. Ima ovih sta su ka na nitro pogon ima onih šta postanu jurilice a penjali se ko puži a ima onih sta broje otkucaje hrskavice ili usmjeravaju dvi live. Tako da uvik jedan dio pije drugu pivu a jedan dio gleda u brdo i traži jarke boje. 

Tjedan kad smo bakalar ledo i ja bili najbolji prijatelji. Na svako kolino jedan paket. Pa posli za ručak.

Predavanja mi jednostavno ne idu. Uđu podaci i izađu skupa s mojim izlaskom iz prostorije kluba. Nakon par puta se ne brinem jer ionako ću sve to na terenu ...ah da..

To vam je jedan prekrasan izlet!

Jedva čekam!

I ja !

 I ja  !

Mislim se pa sta se dijeli na toj Čvrsnici kad je svi jedva čekaju.

I dijelilo se šta je je. Rezultat svega je luda kuča. Na kvadrat. Za dobrodošlicu prvo ćemo u  laganu šetnjicu od jedno 6 sati s povratkom s 2074 m priko neutabane staze. Ma to je ko naručeno za nas. Krpe sniga pih neš ti, klekovina ma može taman lipo za kolina , propadneš i pičiš, šuma suhih stabala ma može bitno je da je dan i da vidimo taj restoran. A kiša se i u ovoj državi javila no ne reagiramo više. Nabaciš tu plastiku na glavu i ajmo.

I nakon svog tog lagagnini  marša nizbrdo s zaista lipog brda poželih malo odmorit stopala u pravocrtnom gibanju cestom kilometar dva. Početak je to prekretnice misli o svemu što mogu i ne mogu.

I dođosmo mi u zatvoreni i ugrijani prostor i dalje je sve išlo glatko niz grlo pa u želudac. Sa osmijehom i cerekom i napokon opuštenim mišićima lica.

Kaže Tome a mislija sam se oću li ponit svoje noževe. Hm. Ono uobičajene izjave su motiv te večeri.

Izvanredna vijest me odsiče . Ide se ujutro u 6.

Udrite me da padnem u nesvijest. Pala sam ja ionako u nesvjest , ni danas mi nije jasno kako sam se lipo zamotala u vriću. Sve po ps-u.

Daklem, prekretnica se dogodila. Mamurluk, nespavanje i koračanje uzbrdo s pokušajima fokusiranja na teren radi vlastite sigurnosti.  Bilo je ovo u svibnju čisto onako da ponovim. A u fotogaleriji kluba je osvanula fotografija ko da smo na zimskoj turi. I tako mi nismo došli do zadanog cilja. Jednostavno nas  neće neke objektivne stvari.

Trkom nazad. Vratiti ćemo se. Možda u prosincu ugrije.

I sad je već postalo ozbiljnije. Noćenje u prirodi. Upitnici i upitnici , a meteorologija katastrofa ne reagira na usmjerene lipe misli. Do petka svi šute, u grupi niti zarez da se pojavi, čak i Ban u zakletoj šutnji, teški ptsp , sanjaju se cerade, kišobrani, moli se krunica ma daj više odgodi matere ti. I eto je napokon se oglasila.

Mislim da je aplikacija viber odahnula. Odjednom su svi progovorili skoro zapivali. Svi prstići su bili spremni otipkati odu radosti. Nije bilo dovoljno naljepnica za dočarat olakšanje i sreću. Luda kuča.

I da se ne bi previše oladili ajmo mi na sveto brdo.

Ma nema frke samo ti daj. I dva puta ćemo

Ovo smo progutali , bar ja. Rekli mi evo nas a ja digla glavu u čudu . Kako to misliš to je to. E to je kad se dogodi prekretnica.

Pa gledam  oblak s kišom koji se misli hoće li k nama ili na drugu stranu. Ne uznemirava me , znam da možemo sići suhi.

I odoše grupa jedan i grupa dva.

Konji, pasi,  mačke , poskoci , horor priče vodiča...a ono chili atmosfera.

Cirkus zvan nema mi novčanika je završija sretno. Naravno, Ban. Pljesak za Bana.

I eto mene u društvu glasića s početka priče. Koji ne smeta. Jer dogodi se prekretnica . I to je skroz u redu. To je odrastanje u grupi. Šteta što je kraj blizu jer ima tu materijala za upoznati.

I ajmo opet u pripreme za to noćenje  na kamenju.

 Sunce se pokazalo na onoj sinoptičkoj karti. Gledamo i čekamo promjenu. Al nema ovaj put. Sve nam se vratilo . Za cili misec se skupili stupnjevi i ajmo žeži i žeži.

A na leđima ormar, s dvostrukim vratima i ladičarem. No ovo se odrađuje profi . Duša i tilo  je zapamtilo te mazohističke porive i samo se ide. 4 litre izađe i 4 litre uđe . Pa opet. Kroz istu majcu jer nema smisla minjati. Izlazi ta voda iz nas kroz nemoguće pore. Iz trepavica, iz noktiju..mi plivamo u biti.

Predahnemo u košari na ugodnih 30. Ležim ko na kauču pod klimom. Sretna, jer neznam koliko još imam vući namještaj sa sobom. Odvukli muški vode za tuširanje jer smo mi fina grupica. Nekima su zadnje lože popucale al bar se ima materijal za pričat. Ka mi teglili a vi niste. Reka je Šare ima da nasilu piju. Svima u usta ulit litru. Gadno je to, gadno.

Helikopter , naravno, a šta drugo . Akcija spašavanja pred nosom skoro. Naravno. Jedan vodič odlazi i pomaže..pa naravno to je sve u aranžmanu ovog izleta.

U trenutku t  se pojave ta stabla i mjesto za naše štrumf selo. Eee ko djeca u vrtiću. Igraonica.

Da se netko ne uvridi nabrojat ću sve bitno za jedno selo: ljubičasti baldahin je pod mus kad se ide u šumu jer se te boje nekako ljube,komarci je izbjegavaju jer misle da je lavanda a muški dio obitelji bude ekstra romantičan nakon šta ga pusti misao da spava u gej its ok bivku,  bevanda s cedevitom bez vina kao lijek za kroničare, sat joge , vrti prema nazad pa sad vrti prema unutra, odžojak , mate mišo kovač u rep kompilaciji,  kikiriki, 6-8 sljedova za večeru u separeu vegana i poluvegana, panika u očima kad se zaključi da nema alkohola , napad na dvoje članova koji su tek pristigli u ponoć s klasičnim pitanjem dobrodošlice jeste donili vina, jao jao koja kuča..ludaa

Svitlo me bode u oči. Do tada mi je bilo ugodno u onoj vrićetini i pokrivene glave a sad me vata nervoza od vrućine .

Nije to dobar znak. Umrit ćemo danas.

Svi nešto guguću, smiju se, a ja u duhu dalmatinskom ne otvaram usta niti za dobro jutro. Mrki medo pravi.

Uzeli samo vodu i krenili na vrh naše lijepe. Gužvanac gori. A tako je to i inače pri vrhu..naše lijepe.

Slika tamo slika vamo i ajmo nazad jer se triba pakirat, poist sve šta imamo da bude lakše i onda odradit spust na 30 stupnjeva.

Jao jao nikad doći. Pijem vodu i voda pije mene. Zadnji kilometar me ubija. Došlo mi je da stanem i da zovem onaj helikopter jer mi se više neda mrdat.

Vožnja doma s nekom sjetom. Da, to je to. Pusto grintanje i kuknjava sad će stati ali opet..falit će.

Al kad sam izašla iz auta na 37 zaboravih sjetu i evo još se držim. Nekako uživam u plavetnilu i gmizanju ko lenjivac.

Je je bija je tu i ispit. Je je bila je tu i zabava lude kuče. I opet jedan prekrasna izlet kao gratis.

A za nevirovat možda će i još jedan bit al na jesen pa možda napokon i te čvorove doživim.

A tu je i profešurica,  ko će znati kad će se oporaviti od ove ilijade i odiseje.

I za sam kraj ovoga uratka pozdravljam članove 10. opće plesne škole ili 1. meteorološke škole ili Lude kuče

 Josip- ima ih više a ovaj je romantičan i ima osmijeh stvoren za liječenje depresije . taj izraz lica kad se nasmije triba vidjeti a zvuk smijeha čuti

Josipa –žena koja je donijela stila u planinarenje, uživa u prirodi , pravi ljubitelj pejzaža

Josip- ovaj gospodin će vjerojatno kupit nova kolina jer on je u godinama kad se sve kupuje i kad ih kupi nema te planine di neće otić . Volja za pohvalit.

Antun – mini wikipedija, voli žilavku

Ivona – najsitnija stopala u grupi al puna volje grabi te kilometre

Antonela – prvi izlet sto montura , drugi već malo manje , drago neko stvorenje nekako s prikrivenom vatrom u sebi

Ivan- čovik od kamena, prvi izlet pola vrtla je donija sobom i sto montura ka i njegova odabranica, sav  utiho reka bi netko a kasnije se raspištoljija. Moga je Antonelu na leđa i uzbrdo. Piči gori doli nema stajanja. Bravo za njega

Ban – a eto da se dijelila neka počasna lenta njemu bi je dali. Ne samo što je pomoga Tini nego ima tu materijala. Sam je sebe opisa kad je prvi reka Luda kuča

Vice- pristojan neki čovjek. Ja nisam čula da zna viknut ili psovati. Nekako sofisticiran. A bice je to do babe.

Tina – ma svaka čast. Ima znanje u odabiru obuće i voli malo ubit oko na 10 -12 sati

Mirna- glasić. Prpošnost. dobrota

Matea – nije glasić al je prpošnost ,mladost i želja velika

Dina- kolegica, cura koju treba upoznati i upoznavati jer te kemičarke su  zanimljiv uzorak, potencijal

Višnja – Marica Berić broj 2. treba joj dati foto aparat. žena s toliko melodičnim glasom da bi je slušala non stop. Tribala je bit radijska zvijezda.

Drenka- sitna dinamitna, toliko draga da se podobriš u njenoj blizini. Jednostavna i normalna osoba z apoželit

Tome- voli svoje noževe a sve ovo prethodno je svatija i reka bit ćeš moja

Kata – rez čarape i rendžo po, partner za dobru zahebanciju i akciju,predivna kosa i oči Ji radi u osiguranju inače

Marina- najlipši osmijeh pri svim vremenskim uvjetima, spremna za sve izazove a znan je sto godina. Jedan put u životu je rekla da ne može i to kad je nosila na leđima onaj ormar s ladičarem. Punih boca vina. O Marina Marina

Mihael – vipovac kojeg su masline otele i nije išlo dalje

Čoga- samozatajan spreman za akciju kao i drug Josip

Šare- a šta reći nego da sam ko i Tome svatila i rekla

Profešurica Anita- voli sve što vole mladi, s metlom je na Vi

Bilo mi je zadovoljstvo otplesati sve plesove u ovoj školi.

 

 
0
KOMENTARI:


 


HPK Sv. Mihovil, Šibenik   •   Bana Josipa Jelačića 28, 22000 Šibenik   •   OIB: 91280208813   •   IBAN: HR3623900011199001673 Hrvatska poštanska banka d.d.   •   TEL: +385 98 167 7859   •   E-mail: hpk.sveti.mihovil@hps.hr

Izrada i dizajn: MEDIAN kreativna rješenja