Nije diploma ta koja je bitna iako je svi, da se razumimo, volimo imati. Ono šta je bitno jest znanje i iskustvo koje smo stekli kroz visokogorske ture, zajedništvo, nova prijateljstva i uspomene za cili život.
Nije diploma ta koja je bitna iako je svi, da se razumimo, volimo imati. Ono šta je bitno jest znanje i iskustvo koje smo stekli kroz visokogorske ture, zajedništvo, nova prijateljstva i uspomene za cili život.
Početkom veljače 2022.g započela je naša mala avantura. Nas 15 i jedna želja, završiti visokogorsku školu ilitiga višu planinarsku, kako su je preimenovali.
Sada, 400 dana poslije, imamo titulu diplomiranog viskogorca.
Nije diploma ta koja je bitna iako je svi, da se razumimo, volimo imati. Ono šta je bitno jest znanje i iskustvo koje smo stekli kroz visokogorske ture, zajedništvo, nova prijateljstva i uspomene za cili život.
Kopalo se po Čvrsnici i spavalo u vučjoj jami, tražilo “nestale” u lavini, penjalo po Prenju, izvlačilo iz ledenjačkih pukotina, smrzavalo po Julijskim Alpama, bacalo s cepinom u svim smjerovima, radilo sidrišta, preživljavalo po Austriji, plesalo po Sarajevu, prelazilo viseće mostove po Romaniji, kampiralo u Dolomitima, hodalo u navezi, prelazilo ledenjake po Monte Rossi i Gran Paradisu, “čvorologiralo” se po Marjanu, orjentiralo po Splitu a bome i nosilo grede po Mosoru, pucale su gume, gazile se životinje, proklizavalo po cesti, raspalo se auto. Ponekad se skoro i plakalo a najviše se smijalo, pivalo, ilo i pilo i guštalo.
Kako bi zaokružili ovu našu priču, ovog vikenda na Zavižanu održan je ispit u organizaciji Hrvatskog planinarskog saveza, nakon kojeg je izašla prva generacija s diplomom više planinarske škole.
Nakon intezivnog učenja i vježbi posljednjih dana odlazim na ispit u strahu da se ne osramotim i da se ne smrznem i odustanem. No kako te planina nekad kazni a nekad nagradi, valjda se ovaj put odlučila za nagradu. Opet ponizna zahvaljujem temperaturi u plusu, vitru kojeg nema i suncu koje se probija. Teu, Marka i mene ostatak ekipa ispraća ko da idemo na ekspediciju, a ja se tako bome i osjećam. Oni polažu idući dan. 8 sati rada na poligonu prolazi za čas jer posla je puno a znanja nikad dovoljno. Tome svjedoči da nemam nijednu sliku osim ove legendarne nakon ubacivanja sve opreme u gepek, onako refužo. I dok nas naši napeto iščekuju u domu mi zapravo uživamo u ispitu jer osim lipog vrimena planina nas je nagradila i odličnim instruktorima koji su se na zanimljiv i edukativan način potrudili da naše znanje barem malo nadograde. I hvala im na tome.
Smatram da je vrime, ali i znanje, najdragocjeniji poklon koji čovik može dati, a naš voditelj Vinči nama je poklonija više od godinu dana šta kroz ture, šta kroz vježbe, predavanja i odgovaranja na sva moguća pitanja. Nadam se da je naših 15 diploma, koje su stigle na njegov rođendan, dovoljno dobar poklon od nas. Zahvale idu i mom osobnom mentoru Stipici Rossiniju s kojim sam napravila prve korake s cepinom, i to baš na Zavižanu, i koji mi je podrška svo ovo vrime.A ne smijem izostaviti i Marija Gverića sa svojim pokaznim vježbama.
Školi je možda kraj ali našoj priči ne, zapravo ona tek počinje...
17.03.2023, 09:07
Mia Ercegović
