Vrime događanja: 25.-26.6.2016.
Odma po polasku na izlet, problemi. Došlo nas šest na parking- jedno auto. Ho ho, šta ćemo. Halo Mate, oš nam dat kombi da nas Mošo pribaci do Ljubotića? I tako nas je naš dobri Mošinjo pribacija do mjesta polaska, zahvalni do neba i nazad. Uspon smo započeli ko pravi Čehi, u 10 i 20, naoružani kapama, mlikom protiv sunca i po glavi 5 l vode…..
Kažu kolege, da je prvih uru najteže bilo. Meni je prvih 4 do Stapa bilo najteže, ne zbog nedavnog s-loma noge nego sunca. Dakle, u selu Zagon bilo je 34 u hladu! Stajali smo ispod svakog stabla da se napijemo i dođemo sebi, prikrcani ruksak priteže, gori glava, znoj kapa u oči, peku kapci…. Uglavnom, uspona se ne sjećam baš, prohodala sam ga u bunilu.
Na Tatekovoj kolibi četvero kolega iz Zaprešića raspoloženi ko i mi, za roštiljanje i čašicu. Od planiranog uspona na Debelo brdo ništa. Malo smo ljudikali, pekli kobasice, smijali se ko lulavi, a oko 21 sat došlo još dvoje planinara. Mi smo lipo digli šatore u travi i spavali vanka, noćna temperatura taman. Išli smo ranije leći, da se odmorimo od vrućine. Prije spavanja desio se prdež, jako atraktivan i zvučan, neću reći ko ga je ispalia, nehotice, ali livadom se prolomio grleni smijeh nakon par sekundi šok tišine! Čak su se kobasice u tom trenutku stale peći, vrime je stalo. Dvoje kolega koji su zadnji pristigli su zabili glave u stol, nisu se niti nasmijali. Laku noć.
Drugi dan: sklonište - Kuk Stapina – Kamena Galerija – Jama Vrtlina - podnožjem Vlake i Baričina kuka na Bili Sinokos – Ranjevac - Ljubotić
Tura od 8 ipo sati hoda…zvizdan.
Nakon početnog naglog uspona, opet smo malo umrli, pogled na atraktivan vrh Stapine i vrućina se nakratko zaboravi. Potom smo krenuli prema Kamenoj Galeriji, ali smo prije toga prošli kroz prekrasnu livadu koju smo prozvali Huba Buba zbog jagodica divljih, samo smo se pobacali po travi i papali. Odlažemo ruksake i samo sa vodom u rukama napokon ulazimo u Kamenu Galeriju, stalni postav, pohvale kustosu na očaravajućem izložbenom materijalu. Napokon nakon dva dana susrećemo poskoke zadivljujuće dužine, pazimo di gazimo i stavljamo ruke. Galerija je predivna, atraktivna, adrenalinska, penjemo se, spuštamo, gazimo po kamenim noževima, kroz klance i špilje….
Zaputimo se polu markiranom stazom prema jami Vrtlina, koja nas je također ostavila bez teksta. Piše da ima ukupno 900 metara špiljskog kanala, ima sajlu za doći doli do samog ulaza, to ćemo drugi put. Onda smo ko pravi Mihovilci na divlje tražili stare oputine da se spojimo na stazu za Bili Sinokos, putem beremo razno planinsko bilje i uživamo u promjenjivim Velebitskim stazama, čas kamen čas gusta šuma. Mošo je opet doša po nas: ali sa frižiderom, pun smokava, čentrunom i pivama! Joooj tog čovika! Zalazak sunca i pivkan u Starigradu i kući tek iza 22 sata.
Pohvale našoj vodičici Tini, tura famozna, jesmo malo prikuvali, ali splatilo se.
Oznojeni: Tina K., Anita Ž., Katarina Š., Marina R., Kolombo Z. i Antonia V.
28.06.2016, 08:12
Antonia Viljac
