+385 98 167 7859   •     hpk.sveti.mihovil@hps.hr

Terenski dnevnik 18. šibenske speleološke škole 2020.


  11.03.2020, 09:34   •     Tomislav Ban; Joško Vudrag foto: mix

 

13 ovogodišnjih školaraca uprizoriti će samo za vas i nas svoja iskustva :-). Pratite nas!

 

 

PS: Bogatu galeriju Fotografija možete pratiti na FB stranici SO-a 

Tjedan 2. (za vas uprizorio školarac Tomislav Ban) 

Teren - izvor Cetine, Rudelićeva špilja

,,,,Eeeee i tako je sve to kreniloo,, doša je drugi vikend za redom....pravac za Knin di smo imali glavno okupljalište u cafficu "Fazan" cili od cigala crvenih mali di konobar posluživa u odijelu i klizi po pločicama kao "Michael Jackson", samo je falila štanga na sredini, ko zna sta se tu događa u noćnom terminu di mrak nema oči hahaha,,iskreno tu san popija najlipšu vodu iz najčistije čaše ikada u kafiću pokraj pekare u kojoj ima dobar burek od sira "(vrh..masan i slasan)",,tu smo meračili,cakulali,,opremali potrepštine,,,,

zatim smo krenuli prema odredištu gdje ćemo se utaboriti, naučiti nove stvari u školi i dobro se podružiti. Eeeee tu smo prišli priko mosta i razbacali svi svoje aute po livadi ka đubar po vinogradu, tu smo svi pokupili svoje arganje i opremu od kluba i krenuli prema taboru di ćemo svi podizati svoje kuće, imali smo dovoljno vrimena za zidati kuće, iza toga imali smo svi okupljanje i raspravu šta dalje…..i idemo dalje dok se put ne pogorša u međuvrimenu..eeee onda nam je Teo pokaziva kako nam zamka može poslužiti za nositi naramak drva ili vuci veće gromade grana, trupaca sta već bilo..zatim smo isli  u drva, razbacali smo se na sve strane bilo tu suvoga, mokroga, truloga bucanje nogama u vodu, vukljanja i guranja  svega i svačega,.nakupili smo mi toga masu za cilu noć i spizu spremati, grija ti se i plakati od dima hahaah..nakon sta smo sve to lipo sredili..

eeee onda nas je lipo Aida sve posložila u krug i tu smo imali prvi put doticaj sa opremom, tu smo učili sprave i zašto koja služi, prvi put odijevanje pojasa, koji je krenia u startu krivin puten ,,sve san zamrija i izokrenija od glave do pete hahahaa, al polako i sigurno svladali smo to svi bez beda nekoga,,eeee kad smo se lipo svi ušminkali već i sredili podijelili smo se u grupe svaka je grupa imala svoga instruktora gdje smo vježbali korištenje svih tih sprava, u mojoj grupi bila je instruktorica Anaaa koja je sve to lipo objasnila i pokazala,,bravooo Ane i svim ostalima:D, svi smo to svladali verući se po drvetu od konopa do konopa..eeeee onda se upirila vatra i počela se spremati spiza "GULAŠ" cipanje kapule i svega ostaloga,,,, kako kažu naši instruktori da smo školarci došli smo do toga da prvi put krećemo na stijenu, gredu kako već ko zove di ćemo vježbati korištenje sprava, penjanje, spuštanje, klasik, razne čvorove, osiguravanje jedno drugoga i puno toga, iskreno meni je taj prvi doticaj sa svim tim nepoznatim spravama bija vrh teški, ka i po običaju sve izmrsija i zamrsija hahaha,,al nakon dosta ispenjanih smjerova usa u neki đir počeja san kapirati pomalo, skuva san se od vrućine ka da  me sićon vode zalilo hahaha, bitan je bia osmijeh na licu jer znam onda da je sve super i za pet bilooo, svi smo to svladali u nekoj pocetnickoj fazi,dali smo svi od sebe dosta truda i volje, pomalo je počeja padati mrak, di nas je "UMOR" počeja pomalo bosti u bok, sunce je krenulo spati, misec biće negdi zapea putem ko zna di je to sinoć bilo hahaha, mi smo krenuli svojim putem prema kućama svojim..di smo imali pauzu,,

"stvarno moran reći svaka čast stvarno imamo masu vrimena za zapaliti ko dimi ili već šta", eeeeee onda smo se spremali za polazak u spektakl teški ,ulazak u špilju, bila je to velika ekspedicija dobre i pozitivne energije "Motrište teško", svi smo se natrpali u jednu malu buzuuuu,,sto smo dalje išli bilo je sve lipše i lipše jednostavno neopisivo ričima, triba osjetiti i vidjeti svojim očima ili ko šta već ima hahaha taj dio podzemnoga svijeta, provlačili smo se na par mistaa, zasrali gaće od blata, blago mašini koja bude prala hahaha, došli smo svi do jednoga djela di se triba spustiti konopom, a tu je bilo vode, pa je dio ekipe odustao da se ne smoči posto nema rezevne robe, i tako nas nekoliko je odlučilo ne odustati i krenuti dalje u dubinu podzemnoga svijeta,  tu je bia pis teški, Teo nas je odvea na jedno misto koje samo moš sanjat, jednostavno stopiš se sa tim prizorom i doticajem svega oko sebe, zaljubia se na prvu hahaha..zatim smo krenuli sa toga balkona sa bazenom jednostavno nepostoji ocjena koju moš dati za to misto jer nea kraja svojoj lipoti koju stvara iz dana u dan, godine, stoljeća itd,,,, dalje u mračne dubine, tu sam se po prvi puta susreo sa  takom okolinom oko sebe,,srića, veselje ,osmijeh na licu sa dobrim društvom oko sebe, jednostavno sve pri ruci, i tako smo došli do mjesta di je porasla razina vode i nismo mogli dalje, sve pet biće prilika jednoga dana za ponovni susret sa tom spiljom, nismo za jedan dan :D,,,,krenuli smo prema nazad izmazani cili blatom šouu proogram hahaha..kako smo se približavali izlazu mirisalo je sve na betmenova govna hahaha..eee onda se počeja osjećati blagi povjetarac osvježavajućeg zraka,,,,

izašli smo iz rupe svi sritni i veseli i krenuli prema kućama gdje završava prvi dan škole i počimlje "DAR-MAR" zabava i druženje oko vatre i večera dobroga gulaša za koi se pobrinila ekipa, svaka čast ekipi na trudu i svemu večera je bila za 5,,eeeee tu san se isplaka  od dima i umira od smija hahahaa luda kuca ,,svi su se družili, bilo je nako kako smo tili da nam bude..opušteno i lipo, do trenutka di se okrenila kazeta na stranu "B" hahaha,,tu je sve eskaliraloo u jednom trenutku,,nasta je teški jedan veliki ogromni "BALOOOON"hahahaha, zabava je trajala dugo u noć,,polako su svi krećali svak svojim kućama malo sakupit energije i baciti oko,,eeee tu san osta zadnji i uživa na stolici pokraj vatre sa obasjanim nebom punim zvizda i pušija cigaret do zadnjeg dima,,malo san ubija oko tu, pa me vitar udrija u bok pa sam tako i ja napušta položaje i bacija ruke, noge, glavu i sve ostalo u nesvist malo....

doša je drugi dan na red di smo ujutro maredivali i pili kavicu otvarali oci i krenuli prema stijenama  gdje smo vježbali spuštavanje i osiguravanje na leptiru i prelazak preko leptira i spuštanje preko leptira,, jako zanimljivo, dosta je sve to slično, al ipak nie, masu je tu informacija u malo vrimena, al ukapirali smo mi to dobro,, i tako privodili kraj na terenu i krenuli u kamp di nam je Jure, Božo i sva ostala ekipa pokazivali čvorove,,fala svima na tome,, dosta smo naučili toga već u ova dva vikenda....tu smo završili sa školom i počeli se spremati, pakirati svoje arganje i klupsku opremu i krenuli svi u Vrliku na kavu, pivu, pelin i med sta već bilo kako bilo-bilo je hahaha..

bia nas je pun lokal od glave do pete..druženje, smij kako ko uvati,,i tako smo pomalo svi odlazili prema svojim putevima,,Bilooo je lipo i nezaboravno,dosta smo naučili toga, svaka čast svim instruktorima koji su nam pomagali u svakom trenutku, kuvarima, ciloj ekipi posjetiteljima, i svima vama u studiju i režiji..vidimo se u sljedećoj epizodi sa novim scenarijem haha pozdrav svima  samo opušteno i polako,,"život je lijep" :D ,,,,

,,,,Tomislav Ban,,,,

Tjedan 1.  (za vas piše školarac Joško Vudrag)

Nakon što smo svi prijavljeni kandidati za 18. speleoškolu ispunili online prijavnicu, platili kotizaciju i uvjerili obiteljske liječnike/ce da smo dovoljno ludi za tu školu i da nam daju pozitivne potvrde, konačno smo dočekali taj 03.03.2020. i uvodno predavanje.

I tako smo se mi pomalo počeli skupljat u utorak pridvečer, ajde dobro većinu školaraca poznam koji su aktivni u planinarenju u klubu, naravno voditelje i instruktore škole, a neki su ipak dosta mlađi pa ih upoznajem kroz osobnu prezentaciju koju je zatražio naš voditelj škole Jure! Otkrivamo da je broj polaznika baš 13!!! Srića da nije i 13. speleoškola jer bi bilo ajme majko!!! Ali za sada je dobro jer uvik neko fali pa se ta trinaestica ne poklopi!

Taj prvi utorak je bija baš ono opširan, ali i poučan. Najprije je voditelj Jure održa uvodnu rič, a onda se izminjalo  tu svega od povijesti spelologije koju nam je približija Teo zvan „hodajuća enciklopedija“, priko opasnosti u planini koje nam je Leo pokuša ležerno prikazati, e ali koliko je to bezazleno vidilo se kad je  i njemu objašnjavajući nam zastajala „knedla“ u grlu, pa se mora pivom spašavat, do osobne opreme koju nam je naša Antonija zorno demonstrirala, a usput onako pokušala i nešto uvaliti!!! Na kraju smo eto morali i potpisati dokument da smo dobrooo slušali i upoznali moguće opasnosti, pa nam je još za „žuntu“ Jure uvalija knjigu, bolje reći speleo enciklopediju od jedno 3-4 kila i naravno neizbježne „zamke“ s jednim karabinerom!

TEREN - planinarski dom Promina, Liluša i rudnik boksita Kalun

Osvanula je i subota 07.03.2020. pa smo se okupljali na dogovorenom mistu u 8 sati, u kafiću na ulazu u Drniš (nesmin reklamirat). Popila se tu nekom prva, nekom druga kavica i otišlo do marketa dopuniti zalihe ića i pića. Negdi oko 9ipo konvoj je pomalo krenija prema domu na Promini.

Nakon asfaltnog puta je vožnja postala uzbudljiva. Iako je makadamska cesta u odličnom stanju (kažu da je Europa dala šolde) bilo je to u ritmu prva-druga jer su svakih 50-70 metara kosi kanali popriko ceste radi brže i efikasnije odvodnje. I tako smo se mi pomalo skupili nešto iza 10 uri u domu. Dok smo se mi školarci i nekoliko „iskusnijih“ kolega od prijašnjih škola (Sanja, Jela, Eugen) rasporedili po sobama i zauzeli krevete, voditelji Jure i Hrvoje uz budno oko Aide i Tea, te Antule slagali stolove i klupe kako bi „škola za pačiće male“ bila što efikasnija.

Da ne zaboravim kako je vridni i uvik veseli Dok za to vrime ložija drva u kaminu e kako nam ne bi bilo nedaj Bože ledeno.

Prvo predavanje o čvorologiji (ajme kako bi zvučalo uzlologija) je održala Antula, a mi kao pravi školarci odma navalili na zamke izrađivat što nam ona pokazuje. E koja je to ekipa: Anka, Anči, Dražena, Nina, Tina, Sandra, Angela, Luca i Iva 1 (Iva 2 je opravdala izostanak, uhh dobro je neće nas biti 13!!), te „manjinci“ Božo, Tome i ja.

Eto svladajemo mi te uzlove pa pauziramo pa nam Aida približava osobnu opremu u speleologiji, opet malo uzlanja, onda je doša i Hrvoje do svojih „pet minuta“ prikazujući društvenu opremu.

Našla se tu i pauza za brzi ručak pa opet malo predavanja o orijentaciji, kartama, azimutu, mjerilima karata koje je održa, a ko drugi nego Teo, uz nove uzlove i vježbanje izrade prsnog naveza i „mudanata“ od zamke uz karabiner. Taj dio se ne može ričima opisat, to jedino fotografije mogu zorno prikazat!!! Negdi usput nam podililo kacige i otišli smo do soba navući kombinezone i rukavice, jer smo morali u noćni obilazak naše „prve službene“ špilje – Liluša. Pokrcali nas Jure i Teo u kombi, na startu uz malo guranje, pa je nizbrdo išlo lakše. Ulaz u špilju je zaštićen rešetkastim vratima kako se ne bi devastirala od raznih „grabljivaca i nametnika“. Teo je poveja „vojsku“ u „grotlo“, a ono odma nakon par metara uska „rupica“ za provlačenje, da ne bi izašli nešporkani vanka. E ali prizor nakon toga je bija stvarno veličanstven, uz pomoć „tikica“ su zidovi i svod špilje bili prikazani u punom svitlu. Malo je reći da smo svi bili jako impresionirani, zauzeli smo pozicije i i u hipu odslušali još jedno zanimljivo i poučno predavanje Tea o klimi u speleoobjektima. Trajalo je to možda i uru vrimena, pa smo pomalo krenili uzbrdo i opet kroz „rupicu“ vanka do kombija. Vožnja uzbrdo je bila bez problema pa smo brzo došli nazad do doma di nas je obradovala slika i miris s vanjskog roštilja di je naš vridni Dok spremija mesne delicije za umornu „vojsku“. 

Na brzinu smo se prisvukli, zauzeli pozicije za stolovima, izvadili ostatak ića i pića i mislili nesmetano uživat kad ono opet „kino“!? Projektor je neumorno vrtija filmiće sa speleoloških pohoda uz barem dobru zvučnu podlogu. Tako smo mi tu večeru produžili i iza 10 uri, a neki su se svladani umorom uspeli na kat do soba, dok je veći dio osta na tulumu do ….. neke ure!  

Za većinu je to bila „burna“ noć, šta radi vitra „izvanka“, šta radi tulumarenja i obilate večere „iznutra“, ali smo se svejedno svi na vrime okupili na doručku i prvoj kavi, kako bi bili spremni za nova predavanja u 9 uri. Fala Doku šta je opet naložija drva u kaminu pa nam je baš bilo toplo.

Bilo je tu opet malo uzlanja, pa predavanja o bivakiranju uz dva kratka filmića i tako smo se dovukli do ručka. Opet je to bilo „čoporativno“ iće i piće uz friganja i neka kraća kuvanja, pa onda spremanje i čišćenje kompletnog doma i bili smo spremni za naš drugi terenski podvig – ulazak u napušteni rudnik Kalun kod Drniša.

Krenija je „konvoj“ pomalo nizbrdo i okupili se mi opet kod nekih porušenih kamenih kuća iza kojih se „sakrija“ jedan od ulaza u rudnik boksita. Još jedanput smo navlačili „trliše“ i ostalo na sebe, neki su u žurbi zaboravili rukavice, te nakon kratke provjere krenili nizbrdo u okno. Na mistima je svod dosta nizak pa samo zahvaljujući „šljemovima“ na glavama nismo izašli s čvorugama.

Šetnja tunelima je bila jako uzbudljiva, a tek ulazak u „dvoranu“ na kraju ovog dijela, baš smo svi nekako bili oduševljeni i s velikom pažnjom još jednom odslušali našeg Tea koji nam je detaljno objasnio povijest rudarenja u tom dijelu, pokušao nam je dočarati izgled rudnika s 5-6 galerija od kojih su najdublje ispod razine mora itd. Krenuli smo natrag do dijela u kojem je zazidan ulaz u „skriveni“ dio rudnika.

Najprije smo svi napravili prsne naveze s kratkom pupčanom vrpcom na koju smo ukopčali karabiner matičar. Nakon što je provjerena oprema svih školaraca krenuli smo jedan po jedan kroz još jednu uzidanu „rupicu“, provlačenje na glavu, pa onda pazi na jametinu koju je tribalo zaobići, pa lezi doli na škalju i „ukopčaj“ se karabinerom u „gelender“ od konopa i otpuži uzbrdo ka komandos kroz, ja mislim najužu rupu kroz koju sam se u životu provuka. A izlazak iz te rupe je tek fantastičan doživljaj, ali pazi desno je još jedna jamentina!!!

Tu su nas dočekali Jure, Aida i Hrvoje te nam pomogli u našem prvom penjanju u speleoobjektu uz pomoć „ljestvi“ od konopa i naravno ukapčanja pupčanom u drugi konop, na gornji nivo još jedne „dvorane“ koja na dvi strane ima „prozore“ s dnevnim svitlom i provjetravanjem. Neprocjenjivo!!!! Svladali smo mi to jedan po jedan dosta dobro, a onda nas je za nagradu Aida povela do vrha „sipara“ u drugom dijelu te dvorane, još jedno izvrsno iskustvo. Silazak niz „ljestve“ i ponovno komandosko provlačenje kroz „tunelić“ i zazidanu rupu te izlazak iz rudnika protekli su u zabavi i bez ikakvih problema.

Brzo smo se raspremili i prisvukli te se opet našli na „početnoj“ točci u Drnišu na pivi, kavi i drugim delicijama jer ta nedilja je bila rođendanska za našeg Eugena, a bome i dan žena (08.03.) koje su u velikoj većini u ovoj grupi.

A fala Bogu!!

Lipi moji idemo dalje!!!!  

 

 
0
KOMENTARI:


 


HPK Sv. Mihovil, Šibenik   •   Bana Josipa Jelačića 28, 22000 Šibenik   •   OIB: 91280208813   •   IBAN: HR3623900011199001673 Hrvatska poštanska banka d.d.   •   TEL: +385 98 167 7859   •   E-mail: hpk.sveti.mihovil@hps.hr

Izrada i dizajn: MEDIAN kreativna rješenja