Na sastanku sam se odlučila priključiti na izlet na Tušnicu. Nas osmero krenuli smo u nedilju, ali iz naših osobnih razloga odlučili smo se popeti na Konja! Počeli smo se penjati u 9:15, bila sam jako uzbuđena jer moram priznati nisam se penjala godinu dana odnosno od zadnje planinarske škole, a penjanje po snijegu nisam niti očekivala.
Na samom početku bio je gušt, uživala sam u prekrasnom snježnom ambijentu, nisam niti očekivala koliko će to za mene biti jako zahtjevno, na trenutak sam i pomislila da je to bila loša odluka, totalno bez kondicije. Svi su naravno primjetili "ostala sam bez kisika u plućima", noge teške sve više i više usporavala i sve češće stajala.
I tako su LEO I ANKA odlučili pomoći mi da se uspenjem na "KONJA„ i bili su moja potpuna podrška, i tako da sam odlučila iz petnih žila ispenjati tu planinu bilo je trenutaka odustajanja pred sami vrh, ali Leo nije tija niti čuti uzeo je moj ruksak malo vježbe istezanja sa Ankom i korak po korak i stigla ja na Konja 1856m.
Bila sam iznenađena količinom snijega i ljepotom prirode i udobnošću mojih novih zimskih gojzerica! Čistoća zraka mi je dala novu energiju za idući put! Kad na kraju sve prođe, bilo je odlično, ekipa odlična, vrime odlično, jedva čekam sljedeći put!
Hvala LEO odličan si vodič, ANKA hvala na pozitivnoj energiji!!!
28.03.2017, 07:59
Sonja Modun
