+385 98 167 7859   •     sveti.mihovil.sibenik@gmail.com

Čovjek bez planine


  26.04.2017, 12:48   •     Marinko Šaršanski

 

Kako se nisam bez suvišnih zašto popeo na Vošac.

 

 

Jednom, a uopće nije bitno kada, živjeli žena i muškarac u dosadnom i beživotnom braku. Imali su novac i karijere, djecu, ma sve u p.m, ali eto....nije bilo "šuga". Voljeli su se i razumjeli jedno drugo, pa su shvatili da ne mogu ništa popraviti u svojoj otužnoj svakodnevici, te odlučiše oni otići na Nepal i pitati starog mudraca Tu-tua (100+), da im objasni što da čine da spase što se spasiti da.

I tako oni došli u Nepal (da sad preskočimo dio gdje su se klali oko toga kako di šta.čime,šta će poniti, kad će ić, oće li čekat akcije za avio-karte itd.), i mrtvo-ladno se popeli bez ičije pomoći na cca 3137,76 m nadmorske visine gdje je Tu-tu živio, ako se to životom može zvati.

I tako, javili se oni njemu, objasnili problem i pitali ga za savjet, a on će ni pet ni šest-"sutra!"

Pogledali se oni, pa muž izusti "A u k....." ali se zaustavi, promisli pa kaže da je u redu, samo da im da neko konačište. Tu-tu ga otkanta i zalupi vratima.
Legli oni ispred kućice i pokrili se sa 20 deka i jedva izdržali noć. Kad je jutro svanulo, a pivac završio u juhi prije pet godina tako da ga trenutno nije bilo, Tu-tu iziđe, pogleda ih, opsuje i ponovo zatvori vrata. Muž se digne ljut kao ris i pokuca. Ovaj otvori , a muž će-pa zašto nam sad ne kažete odgovor nego nas psujete. Popeli smo se dovde samo da vidimo vas i da vas nešto pitamo, a vi se tako ponašate. 

Sad očekujete da je čovjek dobio odgovor, ali nije. Tu-tu ih je opet opsovao i zalupio vratima. Dakle, nema nikakve poante-ili možda ima? Kad su se uprtili i krenuli nazad, bijesni,gladni i razočarani, Tu-tu im dovikne kroz prozor: "ono što ste pitali - moj odgovor je - nemam pojma!!!"

Njih dvoje na to više nisu ni reagirali, jednostavno im je cilj bio vratiti se u podnožje, pa kući , i smatrali su da su naučili lekciju i da neće više "priuštiti" sebi  takve avanture.

Teškom mukom su sišli sa planine, pritom se propisno natukli, dobili žuljeve, nervozni, ojađeni, umorni stigli u nekakvu birtiju da popiju čaj. Konobar (akosetakomožezvati) upita ih: a otkud vi? Odgovorili su mu da su bili kod Tu-tua i da im je trebao odgovor na pitanje ali ga eto, nisu dobili. Pritom su sa neskrivenim prijezirom govorili o "mudracu" i da je običan nekulturni seljak a nikako mudrac ili nešto slično. 

Konobar im ležerno odgovori:" taj čovjek zaista nije nikakav mudrac. On je doktor znanosti. Nuklearni fizičar. Zovemo ga "čovjek bez planine". 

Njih dvoje se s čuđenjem pogledaju.

Konobar nastavi: "On je bio planinar. Dvadeset godina se pokušavao popeti na Chomolungmu. I nije uspio. Kad se umorio od svega, uselio je u tu kućicu u kojoj je živio pokojni mudrac i ostao tu da bi se do smrti divio Chomolungmi. Zanimljivo, on se nigdje nije popeo, htio je samo nju."

Supružnici, shrvani od svega, pokupiše svoje sprte i vratiše se kući.
 
Nakon nekoliko dana on je dobio otkaz, ona doživjela prometnu nesreću i jedva preživjela. Otkrili su da im se jedno dijete drogira. Drugo je lagalo o svojoj spolnoj orijentaciji. Pas im je uginuo. Dani su prolazili u iščekivanju što bi još moglo poći po zlu. Tada je čovjek počeo raznositi letke trgovačkih centara i pomagati prijatelju u građevinskoj firmi. Žena se oporavila i istog momenta dala otkaz u svojoj firmi i počela se baviti voćarstvom, što joj je bio životni san. Međutim, voćke nisu rađale. Suprug ju je bodrio. Ipak, to joj nije bilo potrebno. Prešla je na povrće. Potražila je savjete iskusnih poljoprivrednika iz kraja.
Samo je rekla: "što, da stojim 20 godina kraj voćnjaka i da mu se divim? Zar si ti trebao stajati kraj svoje firme i diviti joj se.?"
"Nemam pojma"-odgovori muškarac.
 
U jednom drugom vremenu, drugom svijetu, ja sam nakon neprospavane noći otišao popeti se na Vošac na Biokovu. Nisam uspio. Jednostavno mi se spavalo. Nisam mogao. Došao sam do 100 m ispod vrha. Međutim, nije me bilo briga, samo sam htio spavati. Možda i bih da nije tako peklo sunce, i ipak sam morao natrag. Ja i moj drug Mošo, koji me pokušao dovesti do vrha, ali ja na to nisam bio spreman. Nisam ga htio. Vošac će i sutra biti tu. 
Ali, ja nisam ni trebao ići na tu planinu. Mogao sam odspavati kod kuće i prošetati se na neko brdo. Ne bih na sebe taj dan bio ljut i nervozan. Ali ja nisam bio ponizan, nisam slušao svoje tijelo, i bez ikakvih motiva sam išao gore...i na kraju ostao bez tog vrha.
 
Nemojte to sebi raditi. Budite zadovoljni sa sobom. Budite ponizni prema nečemu što je veće od vas. Idite na silu na planinu samo ako trebate spasiti čovjeka. Inače, ostanite lijepo u toplini doma svog i uživajte.
 
Pošto je ovo moj drugi članak, moram reći da je prvi bio djetinjast. Također sam se osjećao slično i nisam bio spreman. I na silu sam se nekako popeo na Troglav. Ali to nije to. Pa da skratim...ja, Marinko Šaršanski, nisam se još popeo na niti jedan planinski vrh.
 
A priču s početka, shvatite kako želite. Pitate kako je ona povezana sa zaključkom? Pa, nemam pojma!

 

 
0
KOMENTARI:


 


HPK Sv. Mihovil, Šibenik   •   Bana Josipa Jelačića 28, 22000 Šibenik   •   OIB: 91280208813   •   IBAN: HR9824110061100026823   •   TEL: +385 98 167 7859   •   E-mail: sveti.mihovil.sibenik@gmail.com

Izrada i dizajn: MEDIAN kreativna rješenja